Представљен предлог Програма за сузбијање сиве економије до 2025.

Јачање инспекцијског надзора, унапређење рада Пореске управе и фискално и административно растерећење привреде три су главна циља новог Програма за сузбијање сиве економије до 2025. Kонцепт овог стратешког документа представљен је на данашњој проширеној седници Kоординационог тела Владе Србије за сузбијање сиве економије, у оквиру јавне расправе, која ће трајати до 28. фебруара.

Међу 24 предложене мере акционог плана за спровођење Програма, нашли су се даљи рад на смањењу пореза и доприноса на плате, реформа непореских намета, даље унапређење транспарентности финансијских трансакција, успостављање пуне функционалности система еИнспектор и Kонтакт центра за пријаву сиве економије, као и унапређење прекршајних поступака у области сиве економије. Поред смањења фискалног и парафискалног оптерећења привреде, у области пореза предлаже се и поједностављење обрачуна пореза на имовину, и омогућавање уплате пореза на један рачун за предузетнике. Почетници у пословању могу да очекују нове подстицајне мера како би стартовали легално.

Министар финансија Синиша Мали рекао је да је анализа примене претходног Програма показала да је реализовано више од 70% њиме предвиђених мера, међу којима се посебно истиче доношење новог Закона о фискализацији и успостављање система е-фактура, чија ће пуна примена бити приоритет новог Програма.

- Од 1. маја прелазимо на нови систем е-фискализације, који ће у значајној мери олакшати пословање и смањити трошкове пословања, а истовремено уводимо и систем е-фактура, што ће заједно допринети бољој контроли над токовима новца у сивој зони. Важан задатак за нас биће и даље фискално растерећење зарада. Пре пар година, фискално оптерећење зарада је било 63%, а сада је тај проценат смањен на 61%. Такође, од 1. јануара ове године неопорезиви део зараде повећан је са 18.300 на 19.300 динара- каже Мали.

Европска банка за обнову и развој више од четири године подржава реформу инспекцијског надзора и за то време, успостављени су систем еИнспектор, који је умрежио 36 републичких инспекција и Kонтакт центар за пријаву сиве економије, који годишње прими више од 20.000 представки.

– Успостављање повољног пословног амбијента је један од главних приоритета ЕБРД-а. Веома смо задовољни сарадњом са институцијама у Србији и НАЛЕД-ом на јачању капацитета инспекција, које су кључни елемент за сузбијање сиве економије. Наставићемо да посвећено доприносимо јачању конкурентности Србије у годинама пред нама, укључујући активности на подстицању дигитализације у свим областима привреде - рекао је регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Kоланђели, на седници, којој су присуствовали и представници делегације Европске уније, немачке и британске амбасаде и изразили спремност да кроз пројекте подрже реализацију Програма.

Према мишљењу НАЛЕД-а, једног од иницијатора првог Програма за сузбијање сиве економије, репресивне мере нису довољне, те је за привреду важно обезбедити подстицајне услове за добровољно поштовање прописа.

- Приоритети за нас остају успостављање јавног електронског регистра непореских дажбина и укидање парафискала, измене радног законодавства у циљу препознавања флексибилних облика рада и проширење система за електронско ангажовање сезонских радника на друге делатности, у циљу смањења рада на црно – нагласио је председник Савеза за фер конкуренцију у НАЛЕД-у Иван Милетић и додао да ће приоритетне мере бити и развој безготовинских плаћања у приватном и јавном сектору,  јер инстант и картична плаћања укидају простор за учешће грађана и привреде у сивој економији и избегавање плаћања пореза.

Предлог програма за сузбијање сиве економије је доступан на сајтовима mfin.gov.rs i uzmiracun.rs.