Безготовинска плаћања у свету

• Број безготовинских плаћања на глобалном нивоу био је четири пута већи у 2024. него у 2014. години, док се у истом периоду БДП повећао за 1,5 пута. Дигитална плаћања више нису само тренд, већ су сада нова глобална реалност.¹

• Процењује се да ће безготовинска плаћања бити још заступљенија у будућности. Очекује се да ће до 2029. године обим безготовинских плаћања порасти на 3,540 милијарди са 1,685 милијарди у 2024. Дигитални новчаници и трансфер средстава са рачуна на рачун полако замењују традиционалне банковне картице. Разлог томе је све учесталија електронска трговина, мобилна трговина, као и агентна трговина коју одликују AI агенти који у име потрошача или предузећа врше истраживање и обављање саме куповине.²

• Од 2007. до 2024. обим безготовинских плаћања се удесятостручио са 164,3 стотине милиона на 1,685 милијарди трансакција. Процењује се да ће просечни годишњи раст у наредних пет година на глобалном нивоу бити 16%, што би удвостручило досадашњи број трансакција, док је за Европу пројекција скромнија и износи 10,8% током истог периода.³

• Најупечатљивија промена дешава се у свакодневној трговини, јер се 90% свих безготовинских трансакција одвија управо у малопродаји и на релацији предузеће–потрошач.⁴

• Током 2020. године, две трећине (65%) свих безготовинских трансакција одвијало се преко банковних картица, док се процењује да ће до 2029. тај удео пасти на 47%.⁵

• Шведска је једна од првих држава која је скоро у потпуности избацила готовину из употребе. Према подацима њихове централне банке, само 29% становника плаћа готовином бар једном месечно у 2025. години, док је тај број 2014. био 87%. Такође, само 5% становника је навело да је у најскоријој трансакцији користило готовину, што је знатно мање у односу на 23% из 2014.⁶

• Поред Шведске као светског лидера, важно је споменути и друге државе које теже да постану безготовинска друштва: Велика Британија, Норвешка, Холандија, Финска, Кина и Пољска.⁷