Безготовинска плаћања у Србији

• Грађанима Србије на располагању је значајан број различитих инструмената путем којих могу да купују робу и услуге безготовински. То су пре свега:

  • платне картице (Mastercard, Visa, Dina, American express)
  • еБанкинг (портали банака)
  • мБанкинг (апликације банака)
  • инстант плаћања скенирањем QR кода
  • дигитални/мобилни новчаник
  • електронски новац
  • ,,невидљива плаћања (нпр. CarGo)"
     

• Број корисника безготовинских начина плаћања бележи снажан раст у Србији. Према подацима Народне банке Србије, од почетка 2016. до краја 2020. број корисника платних картица повећан је са 5,5 на 6,7 милиона, а на крају прве половине 2021. тај број је достигао 6,9 милиона што указује да у Србији имамо једну картицу по глави становника.

• У истом периоду број корисника интернет плаћања повећан је са 1,4 милиона на 3,15 милиона односно 127% док је проценат грађана који користе мобилна плаћања увећан чак 340% са 497.000 на 2,16 милиона, а снажан раст настављен је и у првој половини ове године тако да је број корисника мобилних плаћања премашио 2,5 милиона.

Ставови грађана о безготовинском плаћању

• Сваки други грађанин Србије (53%) користи неку врсту безготовинског плаћања. Нешто чешће их користе становници градских насеља, из београдског региона, запослени, високо образовани и узраста 30-39 година.¹
   
• Грађани који користе било који вид безготовинског плаћања најчешће користе платне картице (73%), а најмање користе инстант плаћања (14%). Два основна разлога за безготовинско плаћање које грађани наводе јесу што не морају да носе готовину (68%) или што им је тако лакше и брже да плате робу/услуге (68%)
   
• Грађани безготовински најчешће плаћају: а) веће, недељне, набавке; б) технику, кућне апарате, намештај, док готовином углавном плаћају: а) свакодневне ситније набавке у локалним продавницама, б) производи у пекарама, на трафикама, ц) услуге у рестораниима и кафићима где се очекује бакшиш.
   
• Најчешће се не одлучују за безготовинско плаћање из разлога што им је лакше да плаћају готовином (43%) или немају платну картицу (31%). 
   
• Места на којима би грађани волели да плаћају безготовински али за то тренутно углавном не постоји могућност су: фризерски и козметички салони (33%), плаћање такси и накнада у јавним установама (26%), услуге мајстора (24%), пекаре (23%) или мале локалне продавнице (20%).
  
  Више о ставовима грађана о безготовинском плаћању можете прочитати на линку
   

Утицај куповина преко интернета на безготовинска плаћања

•    У претходних пет година, број куповина преко интернета повећан је са 3,8 на чак 20,7 милиона или готово 5,5 пута. Нарочито је порасла вредност куповине преко интернета у динарима, са четири на 32 милијарде, али и у еврима са готово 70 на 121 милион и доларима – са 28,3 на 62,8 милиона.

•    Значај безготовинских плаћања током пандемије и закључавања нарочито је погурао њихов раст у Србији. Вредност куповина преко интернета у динарима порасла је у 2020. за 81% у односу на годину пре пандемије, а тај раст је настављен и у 2021. и за прва три квартала био је већи чак 143% у односу на исти период прошле године. 
 

Ширење инфрастуктуре за прихват безготовинских плаћања

• Србија прати глобални тренд све заступљенијег безготовинског плаћања, па тако расте и инфраструктура потребна за обраду таквих трансакција. Пре десет година, крајем 2016. године, број интернет сајтова који су прихватали плаћања био је свега 350, а крајем 2021. тај број је порастао на 2.700, док у 2026. години у Србији послује више од 5.600 сајтова који прихватају плаћања.²

• Знатно је порастао и број ПОС терминала. Крајем 2016. године у Србији је било 84.000 ПОС терминала, пет година касније 115.000, док их је у 2026. години више од 184.000 широм земље.³

• Србија са 28.000 ПОС терминала на милион становника заостаје за другим земљама у региону – Хрватска их има 40.000 на милион становника, док Бугарска и Румунија имају по 30.000.⁴

• Вредност промета на ПОС терминалима у Србији у 2025. години износила је 1.596 милијарди динара, односно 13,6 милијарди евра. То представља значајан пораст у односу на 2021. годину, када је вредност промета износила 688 милијарди динара.⁵

Ставови привреде о сивој економији и безготовинским плаћањима

• У 2021. години, у односу на 2017. и 2019. већи удео привредника све своје трансакције врши путем рачуна 89%.
   
• Као и 2017. године, нижа цена остаје главни разлог набавке роба или услуге у готовини, али се потенцира ређе него раније
   
• Привредници који су раније увели безготовинско плаћање у великој мери ( 86%) сматрају да је увођење имало донекле или веома позитиван утицај на пословање
   
• Свега трећина (31%) привредника који тренутно не пружају безготовинско плаћање
  су сигурни у њихове позитивне ефекте
   
• Две трећине привредника који немају у понуди безготовински вид плаћања не планира да га уведе у наредних годину дана, с друге стране, једна четвртина планира да уведе плаћање картицама у наредних годину дана
   
• Код привредника који користе безготовинско плаћање као главни мотив увођења наводи се жеља за неодбијањем клијената који би желели да плате безготовински (63%), затим олакшање пословање (43%) и проширење тржишта на клијенте који претежно плаћају картицама (29%)

¹ На основу резултата истраживања ставова грађана о безготовинском плаћању и сивој економији, децембар 2021 – фебруар 2022, у сарадњи са ИПСОС-ом.
² Подаци Народне банке Србије.
³Подаци Народне банке Србије.
⁴ European Association for Secure Transactions.
⁵ Подаци Народне банке Србије.