Безготовинска плаћања у Србији

Безготовинска плаћања у Србији

  • Грађанима Србије на располагању је значајан број различитих инструмената путем којих могу да купују робу и услуге безготовински. То су пре свега:

    • платне картице (Mastercard, Visa, Dina, American express)
    • еБанкинг (портали банака)
    • мБанкинг (апликације банака)
    • инстант плаћања скенирањем QR кода
    • дигитални/мобилни новчаник
    • електронски новац
    • ,,невидљива плаћања (нпр. CarGo)"
       
  • Број корисника безготовинских начина плаћања бележи снажан раст у Србији. Према подацима Народне банке Србије, од почетка 2016. до краја 2020. број корисника платних картица повећан је са 5,5 на 6,7 милиона, а на крају прве половине 2021. тај број је достигао 6,9 милиона што указује да у Србији имамо једну картицу по глави становника.

  • У истом периоду број корисника интернет плаћања повећан је са 1,4 милиона на 3,15 милиона односно 127% док је проценат грађана који користе мобилна плаћања увећан чак 340% са 497.000 на 2,16 милиона, а снажан раст настављен је и у првој половини ове године тако да је број корисника мобилних плаћања премашио 2,5 милиона.

Ставови грађана о безготовинском плаћању

  • Сваки други грађанин Србије (53%) користи неку врсту безготовинског плаћања. Нешто чешће их користе становници градских насеља, из београдског региона, запослени, високо образовани и узраста 30-39 година
     
  • Грађани који користе било који вид безготовинског плаћања најчешће користе платне картице (73%), а најмање користе инстант плаћања (14%). Два основна разлога за безготовинско плаћање које грађани наводе јесу што не морају да носе готовину (68%) или што им је тако лакше и брже да плате робу/услуге (68%)
     
  • Грађани безготовински најчешће плаћају: а) веће, недељне, набавке; б) технику, кућне апарате, намештај, док готовином углавном плаћају: а) свакодневне ситније набавке у локалним продавницама, б) производи у пекарама, на трафикама, ц) услуге у рестораниима и кафићима где се очекује бакшиш.
     
  • Најчешће се не одлучују за безготовинско плаћање из разлога што им је лакше да плаћају готовином (43%) или немају платну картицу (31%). 
     
  • Места на којима би грађани волели да плаћају безготовински али за то тренутно углавном не постоји могућност су: фризерски и козметички салони (33%), плаћање такси и накнада у јавним установама (26%), услуге мајстора (24%), пекаре (23%) или мале локалне продавнице (20%).

    Више о ставовима грађана о безготовинском плаћању можете прочитати на линку

 

Утицај куповина преко интернета на безготовинска плаћања1

•    У претходних пет година, број куповина преко интернета повећан је са 3,8 на чак 20,7 милиона или готово 5,5 пута. Нарочито је порасла вредност куповине преко интернета у динарима, са четири на 32 милијарде, али и у еврима са готово 70 на 121 милион и доларима – са 28,3 на 62,8 милиона.

•    Значај безготовинских плаћања током пандемије и закључавања нарочито је погурао њихов раст у Србији. Вредност куповина преко интернета у динарима порасла је у 2020. за 81% у односу на годину пре пандемије, а тај раст је настављен и у 2021. и за прва три квартала био је већи чак 143% у односу на исти период прошле године. 
 

Ширење инфрастуктуре за прихват безготовинских плаћања

  • Са растом интересовања грађана за куповину безготовинским путем, расла је инфраструктура за прихват безготовинских трансакција. Број интернет сајтова која прихватају плаћања повећан је у пет година са нешто више од 300 на 2.000, а на крају прве половине 2021. било их је готово 2.500.

  • Број ПОС терминала бележи стални раст, од 81.000 на крају првог квартала 2016. до 97.000 на крају 2020. и готово 115.000 у првој половини 2022. године. То је ипак 2,2 пута мање у односу на просек Европске уније и указује на потребу даљег ширења инфраструктуре за прихватање безготовинских плаћања.

  • Србија у овом сегменту заостаје и за земљама у региону. У Хрватској је активно 108.000 ПОС терминала или 27.000 на милион становника, а у Северној Македонији постоји 34.400 ПОС терминала или нешто више од 17.000 на милион становника.2

  • Вредност промета на ПОС терминалима у Србији у 2020. износила је 534 милијарде динара или 4,6 милијарди евра и двоструко је већа у односу на 2016.

 



1. На основу резултата истраживања ставова грађана о безготовинском плаћању и сивој економији, децембар 2021 - фебруар 2022, у сарадњи са ИПСОС-ом
2. Подаци централних банака Хрватске и Северне Македоније 

Овај вебсајт користи cookies да би вам обезбедили најбољу услугу. Додатне информације можете пронаћи на страници Политика приватности.

Прихвати