Утицај нових технологија на начине плаћања и банкарство

Аутор: Владимир Васић, генерални секретар Удружење банака Србије

Пре 20 година радили смо на физичким серверима, који су постављани у сервер сале углавном у просторијама банака, Имали смо несигурну интернет везу, па су апликације биле децентрализоване, свака филијала је имала своје сервере, који су комуницирали са главним сервером обично у централи.

Нису били успостављени механизми High availability-а или Fault tolerance-а, ослањали смо се на механизме повратка информација из backup-а података. Сви радови одржавања информационих система реализовани су викендима или ноћу.

За протеклих 20 година ушли смо у свет апстракције IT-а и технологија које се користе.

Почело је са виртуализацијом хардвера – више није било битно гвожђе, виртуелни сервери су подизани на дугме на виртуелним платформама. Испод њих је била HA и FT опрема, отпорна на отказе. Настављено је са оптичким повезивањем градова и развојем интернет веза, које данас користимо не сумњајући у могућност прекида, за онлине трансакције и размену информација. Прешло се у дата центре који су сертификовани одговарајућим стандардима и који додатно обезбеђују сигурност веза и података и апликација на одговарајућој локацији.

У следећем кораку наставило се са виртуализацијом софтвера, више није био битан оперативни систем, апликације се формирају у микросервисној архитектури у форми контејнера, које је могуће „окачити“ код било ког провајдера цлоуд платформе.

Постале су доступне услуге као што је IaaS (infrastructure as a service), PaaS (platform aas), SaaS (software aas), и тек то отворило могућности делегирања послова којим банке више не желе или не могу да се баве, и фокусирање на оно што је интегрално банчино пословање или на бизнис.

Са дигиталним иновацијама започели смо ново доба – доба самопослуживања (selfservice). Банкарство је добар пример индустрије која је задовољила ове потребе. Клијенти су увек добро прихватали иновације код selfservice. услуга, које су започеле са банкоматима, а сада су очигледно у порасту кроз мобилно банкарство и чет ботове.

Брзина којом је мобилна апликација заменила физичку присутност је изузетна. Према истраживању Ipsos-Forbesa из 2021. године, 76 одсто Американаца каже да је користило апликацију своје банке у прошлој години за банкарске услуге, као што су депоновање чека или преглед стања на рачуну.

Пре прегледа нових услуга и банкарских апликације, јавни позив за све прихватиоце платних картица и добављаче ПОС уређаја који желе да се прикључе да се одазову на отворен позив и подрже изградњу прихватне инфраструктуре за безготовинска плаћања кроз обезбеђивање субвенција за мале трговце и институције.

Данашње апликације нуде много више од пружања алтернативе овим „свакодневним“ банкарским услугама. Делимично захваљујући конкуренцији финтеч-а, банке су унапредиле своје апликације низом нових корисних функција:

Финансијско планирање

Многе банкарске апликације сада омогућавају клијентима да групишу своја плаћања према врсти. На овај начин могу на први поглед да виде куда иде њихов новац. Они могу поставити ограничења за, рецимо, кафу или личну негу и примати упозорења када су близу својих граница.

Искључите и укључите картицу

Ако је картица изгубљена или украдена, лако је онемогућити је из мобилне апликације. Потрошачи могу лако закључати картицу са неколико додира на свом телефону. Такође могу пријавити превару директно из апликације или наручити нову и одмах је користити за плаћање на мрежи или у продавницама (али не у Србији). Ове карактеристике су се показале невероватно популарним. Више од милијарду људи у свету сада користи мобилне новчанике.

Улагање кусура (spare change investing)

Ево једноставног начина за потрошаче да уштеде: заокружите новац потрошен у продавници и одложите га у „кутију". Нпр. - купите кафу за 0,75 еур и пустите апликацију да је заокружи на 1.00 еур, а затим уложите 25 центи. Многе банкарске апликације у свету сада нуде ову функцију власницима својих рачуна.

Бесконтактно плаћање је присутно већ неко време, али је пандемија, 2020. године убрзала ову употребу. Сада је бесконтактно плаћање општеприхваћено и присутно на картицама, мобилним телефонима и носивим уређајима.

Подаци јасно показују какву је разлику ово направило. У јулу 2021. године Visa је потврдила да је обрадила милијарду бесконтактних трансакција широм Европе за 12 месеци. Њихово истраживање је такође показало да две трећине глобалних потрошача планира да повећа употребу бесконтактног плаћања у будућности, док је Mastercard недавно потврдио да ће укинути своје картице са магнетном траком од 2024. год.

Нова генерација биометријских платних картица има уграђен сензор отиска прста, како би омогућиле додатни елемент аутентификације.

Ово је револуционарна иновација, посебно за оне потрошаче који воле погодност бесконтактног приступа, али брину због недостатка уноса ПИН-а.

Биометријске платне картице такође омогућавају постављање ограничења потрошње. Неки издаваоци ће задржати унос ПИН кода за изузетно високе трансакције, али ће код мањих износа бити могуће плаћање без уноса ПИН-а.

Овакве картице одговарају и трговцима, јер на самом ПОС-у није потребна никаква надоградња. Биометријска провера се врши директно на картици, а подаци се не чувају на серверима банке нити се шаљу бежичним путем у продавници. Тренутно, различите комерцијалне примене ових нових биометријских платних картица су у току.

Други велики тренд бесконтактног плаћања је проширење технологије на нове типове уређаја. Произвођачи размишљају у овом смеру - ако можете ставити NFC чип у картицу, телефон или сат, зашто не и нпр. - у комад накита. У Јапану, на пример, EVERING је недавно лансирао водоотпорни керамички NFC прстен. Производ је без батерије, не захтева пуњење и спаја моду са технологијом.

Највећа брига за бесконтактну употребу картице или носивог уређаја је јака аутентификација. Лозинке и ПИН-ови нуде одређену заштиту, али могу да се разбију, и људи их често забораве.

Биометрија нуди јачу заштиту: - оно што јесте, поред онога што знате и онога што поседујете.

ID отиска прста је можда започео ову еволуцију, али биометријске иновације се сада проширују и на друге атрибуте.

Многе банке и картичне компаније истражују препознавање лица као начин аутентификације идентитета клијента. Mastercard је већ лансирао своју функцију „Провера идентитета за мобилне уређаје“, која је познатија као „selfi pay".

Овде, власник картице може да потврди свој идентитет користећи технологију препознавања лица у телефону. То елиминише потребу за памћењем лозинки као потврду онлине плаћања.

Још један облик биометрије који привлачи велику пажњу је глас. Изговарање свог идентитета није само безбедно и практично, већ је и боље прилагођено ситуацијама као што је вожња – држање руку на волану и поглед на пут.

Рекло би се да су вештачка интелигенција (AI) и банкарство као створени једно за друго.

Способност анализирања огромних скупова података да би се уочили смислени обрасци - управо трансформише банкарство. Вештачка интелигенција (AI) и машинско учење (ML) могу открити преваре, понудити персонализованију корисничку услугу, побољшати ефикасност маркетинга и још много тога.

Утицај ће бити огроман. McKinsey процењује да би технологије вештачке интелигенције потенцијално могле да испоруче банкама до милијарду долара додатне вредности сваке године.

Толико примера већ постоји, али ево два која се истичу:

• JPMorgan Chase је недавно увео софтвер под називом - COIN. Технологија је специјализована за преглед комерцијалних кредитних уговора банке. Процењено је да ручни преглед 12.000 споразума који се издају сваке године, траје 360.000 сати (или 173 године). COIN то ради за неколико секунди.
• Други пример је HSBC-ов AML систем против прања новца. HSBC се удружио са Kuantekom како би развио систем за надзор корисника који идентификује сумњиве обрасце и потенцијалне криминалне мреже. Овај систем проверава 5,8 милиона трговинских трансакција годишње, у односу на више од 50 различитих сценарија који указују на знаке прања новца.
• Не укључују све иновације технологију. Понекад банке морају поново да размисле о својим процесима како би се ускладиле са захтевима па чак и бригама својих корисника. Такав је случај са зеленим банкарством.

Зелено банкарство је нови тренд којим банке мењају своје стратегије и активности како би се фокусирале на одрживе и еколошки прихватљиве технологије.

Амерички конзорцијум Green Bank каже да су зелене банке само у 2020. уложиле 1,69 милијарди долара у чисту енергију и енергетски ефикасне пројекте.

На микро нивоу, многе банке почињу да преиспитују своје производе, услуге и пословне процесе како би их учинили одрживијим.

Узмите пластику за једнократну употребу. Банке користе много пластичног материјала, па има смисла истражити како га рециклирати.

Blockchain је потенцијално следећа велика револуција у дигиталном банкарству

Већину банкарских услуга је могуће видети као процес премештања средстава са једног рачуна на други. Гледано на овај начин, банкарство се своди на базе података – и проналажење најсигурнијег и најбржег начина за пренос информација између њих.

За све већи број стручњака, blockchain нуди много бољи начин управљања трансферима средстава од традиционалних система. Blockchain су дистрибуиране књиге, које нису у власништву једног ентитета. Њима се не може манипулисати и доступне су свима у ланцу.

Заговорници кажу да то чини трансакције јефтинијим и бржим. А пошто се порекло имовине и кредитна историја евидентирају као непромењиве компоненте, трансакције постају мање ризичне.

Централне банке многих земаља пажљиво разматрају потенцијал blockchain технологије.

Банкарство се обично посматра као традиционална, да не кажемо конзервативна индустрија, али није баш тако. Иновације су увек ишле руку под руку са финансијама. Међутим, извесно је да технолошке иновације трансформишу банкарство. Живимо у свету свакодневних промена у којем више ништа неће бити исто. Од новчаница преко чекова, до кредитних и дебитних картица, добре идеје су се брзо шириле и добро прихватале, али тренутни темпо промена је на сасвим другом нивоу. Данас, технолошке иновације редефинишу начин на који банке раде, обликујући услуге које нуде клијентима. Дакле, није реч и прилагођавању неким технолошким променама, реч је о томе да данашње и будуће банкарство мора у својој суштини бити засновано на принципима које је поставила нова технологија.

Припремљено за 21. Technobank конференцију одржану 6. априла, 2022.