Грађани Србије храбрији, половина би пријавила рад на црно

Готово сваки други грађанин Србије односно њих 49% спремно је да пријави свог послодавца због запошљавања на црно. То је значајан помак у односу на период од пре пет година, када би исто урадила тек трећина радника, а најчешћи разлог за непријављивање је страх од губитка посла, саопштено је на конференцији за медије на којој је представљено ново истраживање ставова грађана о сивој економији.

Већу одлучност да иступе против сиве зоне грађани исказују и у улози купаца. Иако 90% њих истиче да редовно добија фискални рачун при куповини, готово половина нема проблем да га затражи када то није случај. Такође, 31% грађана каже да би пријавило продавца због неиздавања фискалног рачуна, што је бољи учинак у поређењу са истраживањем из 2017, када се за ову опцију определило око петину испитаника. 

Утисак готово половине грађана је да се обим сиве економије смањио у односу на претходну годину. Према мишљењу исто толико њих, ова штетна појава је најзаступљенија у сектору грађевинарства (49%), затим у трговини на мало (34%), угоститељству (23%), занатству и адвокатури.

Председник Научног већа НАЛЕД-а Душан Вујовић истакао је да охрабрују позитивни трендови и да је за сузбијање сиве економије најважније открити је на самом почетку, пре него што уђе у економске токове.

- У време кад сам био министар, имали смо 700.000 људи који су званично радили за минималац, иако су економски показатељи указивали да је тај посао требало наплатити више. Остатак новца су морали да приме на неки други начин. То је само један од видова утаје и сложенији део јесте да окријемо траг тог новца. На пример, држава би могла да смањи порез и доприносе на плате, када би више људи плаћало доприносе – рекао је Вујовић.

Чак 72% грађана сматра да сива економија није оправдана, а најчешће је препознају као рад на црно и утају пореза. С друге стране, забрињава податак да трећина анкетираних верује да сива економија суштински не утиче на њихов живот, а готово 20% признаје да целу или део плате прима на руке. 

Ово свеобухватно истраживање рађено је за потребе Националне иницијативе за безготовинско плаћање, заједничког пројекта Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH и компанија Mastercard и Visa, који се спроводи под окриљем develoPPP програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ) у сарадњи са НАЛЕД-ом и Министарством финансија Републике Србије.

- Слоган Националне иницијативе је Бољи начин јер сматрамо да су предности безготовинских плаћања наспрам кеша очигледне – ефикасност, поузданост и практичност. Један од циљева пројекта је повећање прихватне инфраструктуре и зато је осмишљен ПОС Програм, за који ће моћи да се пријаве предузетници и МСП која желе да инсталирају ПОС терминал, они који желе да продају производе преко интернета за шта ће добити  софтверско решење, као и државне и локалне институције – изјавио је Златко Миликић, тим лидер пројекта испед ГИЗ-а у Србији и позвао све заинтересоване да посете сајт boljinacin.rs где је у току претпријава за ПОС програм.

Како је показало истраживање, сваки други грађанин користи неки вид безготовинских плаћања. Доминантну улогу и даље имају картице (73%), док су најмање заступљена инстант плаћања (14%). Безготовински најчешће плаћају технику, намештај и кућне апарате, а трећина њих би желела да се ова опција уведе и у фризерским и козметичким салонима, четвртина у јавним установама и петина у малим локалним продавницама.

Они који плаћају безготовински наводе да је кључни разлог то што не морају да носе готовину са собом, лакше им је и брже да плате безготовински и зато што је мањи ризик од крађе или губитка новца. Оне које користе готовину, попусти у продавницима или пореске олакшице би их мотивисале да плаћају безготовински.