Грађани и привреда у Србији могу да користе систем еПлати, који је успоставила Канцеларија за ИТ и еУправу, за електронско плаћање свих такси и накнада у поступцима јавних органа, без обавезе да накнадно доставе оверену уплатницу као доказ уплате.
Прочитај више
Грађани и привреда у Србији могу да користе систем еПлати, који је успоставила Канцеларија за ИТ и еУправу, за електронско плаћање свих такси и накнада у поступцима јавних органа, без обавезе да накнадно доставе оверену уплатницу као доказ уплате. Тренутно је, преко овог система, могуће електронски генерисати општу уплатницу коју корисник самостално попуњава, док је циљ да од 2027. године цео процес буде потпуно аутоматизован - грађанин ће изабрати услугу, а систем ће сам приказати шта треба да плати, коме и у ком износу.
Прочитај више
Представници Министарства финансија Републике Српске и Федералног министарства трговине потписали су Меморандум о разумевању са партнерима на пројекту „Иницијатива за безготовинска плаћања – Бољи начин“ (Better Way 2.0), чиме је званично започета имплементација иницијативе усмерене на унапређење дигиталних плаћања и финансијске инклузије у Босни и Херцеговини.
Прочитај више
Представници Министарства финансија Републике Српске и Федералног министарства трговине потписали су Меморандум о разумевању са партнерима на пројекту „Иницијатива за безготовинска плаћања – Бољи начин“ (Better Way 2.0), чиме је званично започета имплементација иницијативе усмерене на унапређење дигиталних плаћања и финансијске инклузије у Босни и Херцеговини.
Прочитај више
На иницијативу Министарства финансија почела је припрема новог Програма за сузбијање сиве економије до 2030. са пратећим Акционим планом, а представници државе и привреде разматрају механизме за очување фер тржишта упркос притисцима глобалне кризе.
Прочитај више
На иницијативу Министарства финансија почела је припрема новог Програма за сузбијање сиве економије до 2030. са пратећим Акционим планом, а представници државе и привреде разматрају механизме за очување фер тржишта упркос притисцима глобалне кризе.
Прочитај више
У најновијој епизоди подкаста Реформске приче у фокусу је безготовинско плаћање и иницијатива „Бољи начин“. О томе како безготовинска плаћања мењају начин пословања и зашто најразвијеније земље слабо користе готовину, да ли је кеш заиста „краљ“ или су картице, телефони и други видови електронских трансакција сигурнији и бољи за нас разговарају Душан Васиљевић, Одељења за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у, Растко Ницић, члан Извршног одбора UniCredit банке и Златко Миликић, саветник за пројекте јавно-приватног партнерства у GIZ-у.
Прочитај више
На темељу успеха Националне иницијатива за безготовинско плаћање „Бољи начин“, пионирска иницијатива за унапређење инфраструктуре електронских плаћања службено је покренута у Босни и Херцеговини. Програм има за циљ створити повољне услове за развој и ширење електронских плаћања, оснажити локалне бизнисе и подстакнути финансијску укљученост.
Прочитај више
Јелена Аксић, чланица Извршног одбора Raiffeisen банке за послове са становништвом, малим предузећима и предузетницима, изабрана је као шеста председница ПОС Програма.
Прочитај више
Бојан Павловић, члан Извршног одбора AIK банке надлежан и одговоран за ИТ пословну подршку, изабран је за новог председника ПОС Програма. Ову одлуку донели су једногласно представници свих банака и добављача на осмој редовној седници Програмског одбора која је одржана 30. јануара 2025. године.
Прочитај више
У оквиру Иницијативе Бољи начин покренут је едукативни видео серијал Мала школа финансијске писмености, намењен свима који желе боље да разумеју финансије и оснаже се у доношењу паметних одлука. Серијал у пет епизода, који се приказује суботом на РТС-у у оквиру емисије „Узми рачун и победи“, нуди једноставне и јасне одговоре на важне теме попут сиве економије, пореза, еФискализације, безготовинских и електронских плаћања.
Прочитај више.png)
До сад се за ову субвенцију пријавило више од 5.000 малих бизниса и предузетника који су кроз ПОС Програм добили шансу да први пут уведу безготовинска плаћања и тако повећају своје тржиште и промете.
Прочитај више
Одржана је VII редовна седница Програмског одбора, под председавањем Владимира Бошковића, члана Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке у присуству партнера из ГИЗ-а, НАЛЕД-а, компанија Mastercard i Visa, као и представника банака и добављача ПОС програма.
Прочитај више
Према најновијим анализама спроведеним у оквиру Иницијативе Бољи начин, Србија је у протеклих десет година смањила сиву економију са 29,1% на 21,1% БДП-а, речено је данас на обележавању деценије заједничке борбе Владе Србије и НАЛЕД-а против сиве економије.
Прочитај више
Овакви регионални догађаји од великог су значаја за око 20 милиона грађана и више од 1.150.000 бизниса Западног Балкана, истакла је Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а. Она је објаснила да је пре неколико година с циљем размене искустава заједно са партнерима из седам економија региона, а уз подршку ГИЗ-а, основано CORE партнерство које представља платформу за дијалог и најбоља реформска решења за одрживи Западни Балкан.
Прочитај више
PaySpot из Новог Сада је прва институција електронског новца која се придружила Националној иницијативи за безготовинско плаћање - Бољи начин у циљу пружања подршке предузетницима, микро, малим привредницима и институцијама у дигитализацији пословања и увођењу безготовинских плаћања.
Прочитај више
У сарадњи са Иницијативом Бољи начин, уведена је новина у новом циклусу наградне игре „Узми рачун и победи“ – дупла шанса за све који плаћају безготовински. Како би се грађани и привреда додатно мотивисали за електронска плаћања, скенирањем рачуна на којем је забележена безготовинска уплата добијају се два кода што повећава вероватноћу за освајање највреднијих награда до сада
Прочитај више
НАЛЕД, заједно са партнерима на пројекту Бољи начин - GIZ, MasterCard i Visa, настављају да раде на унапређењу безготовинског система плаћања у Србији.
Прочитај више
Према истраживању које је спровео Ипсос главни мотив више од 60% привредника да уведу безготовинско плаћање била је жеља да не одбијају купце који желе да плате на тај начин. На другом месту је потреба да олакшају своје пословање (не враћа се кусур, не броји готовина, не уплаћује пазар и сл), а на трећем да прошире тржиште и на клијенте који махом плаћају картицама.
Прочитај више
Овај вебсајт користи cookies да би вам обезбедили најбољу услугу. Додатне информације можете пронаћи на страници Политика приватности.
Прихвати
