Како се Шведска ослободила готовине и шта Србија из тога може да научи

Плаћање готовином у Шведској данас је права реткост и према званичним подацима само 8% купаца је своју последњу куповину у продавници извршило на овај начин. Овакви резултати у развоју безготовинског плаћања постигнути су широким  консензусом, уз вођство представника синдиката и послодаваца, који су заједнички указивали на ризике плаћања у готовини по безбедност запослених и на трошкове које манипулисање готовим новцем намеће привредницима.  

О механизмима и инструментима које је Шведска применила како би дошла до овог степена развоја безготовинског друштва имали су прилике да се упознају учесници студијске посете овој земљи, коју је у оквиру пројекта Национална иницијатива за безготовинско плаћање - Бољи начин, НАЛЕД организовао уз подршку Немачке развојне сарадње (GIZ) и компанија MasterCard и Visa.

У сусретима са представницима водећих шведских финансијских институција и организација, делегацији Србије су представљени примери најбоље праксе за увођење безготовинских плаћања као важног инструмента за сузбијање сиве економије, за унапређење еУправе и транспарентности плаћања, дигитализацију привреде, развој фер тржишта и обезбеђивање финансијске инклузије свих делова друштва.

Делегација из Србије, у којој су поред покретача иницијативе Бољи начин  (GIZ, Visa, MasterCard и НАЛЕД), били и представници ресорних институција и партнерских организација заинтересованих за развој безготовинских плаћања у Србији - Народне скупштине, Министарства финансија, Народне банке Србије, Пореске управе, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, Републичког секретаријата за јавне политике, FREN-a, UniCredit banke, ProCredit banke, Banca Intesa - имала је прилику да стекне увид и у шведски регулаторни оквир за безготовинска плаћања, различите моделе плаћања, технолошке иновације, као и програме подршке и подстицаје у овој области.

Студијска посета је почела састанком са Finansinspektionen – Financial Supervisory Authority, где су гостима из Србије представљене активности у вези са развојем алата за примену нових финансијских технологија (fintech) и најновијим регулаторним процесима у области платних система. Први дан посете завршен је пријемом у Амбасади Србије у Стокхолму, који је уприличила Њ.Е. амбасадорка Јелена Чукић Матић, а добродошлицу гостима пожелела је и заменица амбасадорке Зорка Кековић.

На састанку са SweFinTech - Swedish FinTech Association представљена је историја и трендови fintech тржишта у Шведској. Током посете KTH - Royal Institute of Technology, професор Никлас Арвидсон делегацију је упознао са развојем, како је навео, “здравог  безготовинсог друштва” и бенефитима које оно доноси.

Одржан је и састанак са представницима BankID i SEB банке, који су представили значај система BankID-a, као електронског система идентификације, у трансформацији финансијског сектора, као и начини на који  га банке примењују у свом пословању.

Делегација је такође имала прилику да се састане са вицегувернером Sveriges Riksbank - Swedish Central Bank, Per Jansonom, а разговарано је о смањењу обима употребе готовине у Шведској и трендовима на тржишту плаћања и дигитализацији.

Организована је и посета POWRS-u, једној од водећих шведских fintech компанија, која послује и на српском тржишту и разматра потенцијални пласман производа и у нашој земљи.

Посета Шведској је друга по реду студиjска посета, организована у оквиру пројекта Бољи начин са циљем упознавања пракси и регулатива развијених земаља и преношења добрих искустава ради даљег развоја дигиталних решења у нашој земљи. Прошле године делегација Србије је била у Пољској, која је један од примера најбоље праксе у развоју безготовинских плаћања у региону Централне и Источне Европе.