Грађани преко еПлати већ могу да плате таксе онлајн, а од 2027. систем ће сам попуњавати све податке на уплатници

Грађани и привреда у Србији могу да користе систем еПлати, који је успоставила Канцеларија за ИТ и еУправу, за електронско плаћање свих такси и накнада у поступцима јавних органа, без обавезе да накнадно доставе оверену уплатницу као доказ уплате. Тренутно је, преко овог система, могуће електронски генерисати општу уплатницу коју корисник самостално попуњава, док је циљ да од 2027. године цео процес буде потпуно аутоматизован - грађанин ће изабрати услугу, а систем ће сам приказати шта треба да плати, коме и у ком износу.

– Свако ко је некада чекао у реду само да би уплатио таксу или накнаду, па се враћао на шалтер јер недостаје доказ о уплати или је погрешно унет позив на број, зна колико овакве промене значе. Данас еПлати омогућава једноставније електронско плаћање, а од 2027. очекујемо систем у којем ће грађанин моћи да изабере услугу,а систем ће сам срачунати и приказати шта се плаћа, колико и коме. То значи мање администрације, мање грешака и једноставнији контакт са институцијама – каже Јелена Бојовић, програмска директорка у НАЛЕД-у.

Ова реформа је покренута 2025. године, и спроводи се у две фазе. У првој фази, која је у току, кроз систем еПлати грађанима је омогућено креирање опште уплатнице електронским путем, а државни органи су у обавези да овако креиране и плаћене уплате, евидентирају, без обавезе да грађани достављају доказ о уплати. Грађани ако се определе за овакво електронско плаћање општом уплатницом, треба да на систему еПлати (www.plati.euprava.gov.rs), одаберу опцију “општа уплатница” и ту унесу податке о пружаоцу услуге, платиоцу, примаоцу, износу и сврси уплате, након чега систем генерише јединствени позив на број. Након плаћања институција која пружа услугу ће моћи да провери уплату по службеној дужности. Ово представља први корак ка једноставнијој администрацији, без вишеструког одлажења на разне шалтере, без чувања папира и ризика да се доказ о уплати изгуби, али и без ризика од злоупотреба које су се у прошлости дешавале попут коришћења исте уплатнице више пута или додавања нула на већ овереним уплатницама.

У другој фази, када потпуна интеграција система буде завршена од 2027. године, грађани више неће морати сами да уносе рачун, износ и сврху уплате, већ ће након избора жељеног поступка, систем аутоматски приказати све потребне таксе и накнаде, а уплатница ће бити унапред попуњена. Више различитих такси које се плаћају за исти поступак моћи ће да буде обједињено кроз једну уплату, чиме се смањују време, могућност грешке и непотребни трошкови. Грађани сличан принцип већ годинама користе код појединих услуга Министарства унутрашњих послова, попут издавања личних докумената и возачке дозволе, а сада се овај успешан модел проширује на све јавне услуге.

У оквиру реформе дигитализације наплате такси и накнада коју је покренуло Министарство финасија, републички органи имају рок до 30. јуна, а локалне самоуправе до 30. октобра да евидентирају све своје таксе и накнаде кроз званичну Јединствену евиденцију непореских прихода, што је предуслов пуној имплементацији друге фазе. До сада је евидентирано око 1.600 такси и накнада, а из НАЛЕД-а апелују на све надлежне институције да убрзају рад како би се реформа спровела у предвиђеним роковима.

Према анализама НАЛЕД-а, у Србији постоји више од 2.000 непореских намета на државном нивоу, уређених кроз више од 500 закона, а преко 400 локалних одлука уводи додатне, локалне, таксе, због чега грађанима и привреди често није једноставно да утврде које обавезе постоје и колико износе. Истраживање привреде из 2024. показало је да 72% привредника сматра да бројни и високи парафискални намети значајно доприносе сивој економији. Потпуном интеграцијом система еПлати са Регистром административних поступака и Јединственом евиденцијом непореских прихода биће обезбеђена јавно доступна и ажурна евиденција свих такси и накнада.

Подсетимо, Реформу дигитализације наплате такси и накнада спроводи Радна група коју води Министарство финансија, уз учешће Канцеларије за ИТ и еУправу, Републичког секретаријата за јавне политике, Управе за трезор и НАЛЕД-а. Реформа је препозната и кроз Реформску агенду Србије у оквиру Плана раста ЕУ за Западни Балкан. Подржали су је GIZ, пројекат „Бољи начин“, Влада Краљевине Шведске. Обуке за службенике из локалних и републичких органа омогућили су Светска банка и UNDP.

Фотографија: Shutterstock