За привреднике у Србији сива економија стагнира или пада у последњих пет година упркос кризама
📁 Истраживање ставова привреде о сивој економији и безготовинским плаћањима (PDF)
Иако су иза нас две пандемијске године и поново су присутни поремећаји на глобалном тржишту услед ратних сукоба, дуг период у којем је реално очекивати бег привреде у сиву зону у покушају преживљавања није утицао на ставове домаћих привредника који већином сматрају да је сива економија у Србији у последњих пет година остала на истом нивоу или да чак пада.
То је показало најновије истраживање перцепције привреде о сивој економији, спроведено у оквиру Националне иницијативе за безготовинско плаћање. Чак 60% привредника оцењује да су услови пословања добри што је за готово половину више него пре пет година. Члан Научног већа НАЛЕДА-а Горан Питић ипак позива на опрез имајући у виду снажан раст инфлације и негативне ефекте које носи повећање свих цена на раст сиве зоне.
- У новим околностима још више на значају добија потреба за хитним усвајањем Програма за сузбијање сиве економије до 2025. чији фокус треба да буде на савременим дигиталним решењима, електронским процедурама и трансакцијама и пажљиво одмереним подстицајима за привреду. Сматрамо да би то требало да буде једна од првих ставки на агенди нове Владе Србије – наводи Питић.
Истраживање је показало да привредници као главне разлоге за постојање сиве економије виде високо пореско оптерећење зарада и парафискале (више од три четвртине одговора) те је потребно спровести мере Програма за пореско растерећење зарада, посебно најнижих, успостављање регистра непореских намета, али и мера за подстицање предузетништва и смањење рада на црно, јачање капацитета инспекција и др.
- Борба против сиве економије је један од приоритета Министарства финансија јер су последице веома штетне – и за државу која губи део буџетских прихода, и за привреду која послује уз поштовање прописа, али и за грађане. Зато смо, између осталог, увели нови систем е-фискализације, ту је и нови систем е-фактура. Такође, из године у годину смањујемо фискално оптерећење зарада. Наш циљ је да помогнемо привреди и да је растеретимо и од те политике нећемо одустати - рекла је Ана Јовић, секретарка Координационог тела за сузбијање сиве економије Владе Србије.
Међу приоритетним мерама Програма биће стимулисање безготовинских плаћања. Истраживање је показало да 49% привредника прихвата само готовину од које им стиже три четвртине промета. Незаинтересованост купаца да плаћају безготовински и високе трошкове наводе као главне разлоге за такву ситуацију. С друге стране, 86% оних који прихватају картице, инстант и онлајн плаћања наводе да им је то позитивно утицало на пословање.
- Када је реч о подршци предузетницима и микро и малим предузећима, заједно са ресорним институцијама, банкама и финансијским сектором радимо на првом ПОС програму којим је предвиђено да бесплатно опремимо и до 25.000 продајних места ПОС терминалима и омогућимо онлине продају уз субвенционисану трговачку накнаду у трајању до годину дана, без додатних трошкова – рекао је Златко Миликић, тим лидер пројекта ГИЗ-а за Србију.
Привредници сматрају да је сива економија најприсутнија у грађевинарству и да расте код занатских услуга док је у паду у угоститељству и трговини. Процењују да свако десето предузеће у њиховој делатности није регистровано, али је проценат оних који су спремни да их пријаве пао са 60 на 54%. Тврде да за 88% радника уплаћују пуне доприносе и признају да им на руке исплаћују до 12% плате, али да њихова конкуренција на руке даје и до трећине.
Национална иницијатива за безготовинско плаћање „Бољи начин“ је заједнички пројекат Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH и компанија Mastercard и Visa, који се спроводи под окриљем develoPPP програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ) у сарадњи са НАЛЕД-ом и Министарством финансија Републике Србије.
