Привреда опрезна – Потребан већи економски раст како бисмо стигли земље ЕУ

Привредни раст Србије у овој години биће до 3.5%, док ће инфлација у овој години успорити, ипак то је недовољно да бисмо достигли просек европских земаља, закључено је на панел дискусији „Макроекономски трендови у 2024“,  коју је организовао НАЛЕД-ов Савез за фер конкуренцију уз подршку Националне иницијативе за безготовинско плаћање „Бољи начин”.  

Скуп је отворио Зоран Даљевић, председник Савеза за фер конкуренцију и генерални директор Атлантик групе у Србији, уз поруку да у светлу глобалне кризе, имплементација мера новог Програма за сузбијање сиве економије постаје све важнија, како би се подржала одговорна привреда. Он је навео и да раст безготовинских трансакција представља једну од главних мера у борби са сивом економијом.

Стална координаторка УН у Србији Францоаз Жакоб истакла је да је потребно прећи са краткорочних одлука на дугорочне и структурне планове базиране на зеленој трансформацији и смањењу неједнакости.

-  Српска економија је била отпорна зато што је имала подршку током кризе, као и добру основу у законодавству. Морамо ипак  бити опрезни поготову када је реч о великим плановима Србије за 2027. и инвестицијама које ће доћи – рекла  је Жакоб и додала да је наша држава испунила 25% циљева одрживог развоја што је изнад глобалног просека.

Ипак, државама Западног Балкана је потребан већи економски раст како би достигле земље ЕУ, поручио је Петер Табак, главни регионални економиста ЕБРД.

- Раст би могао да се убрза на 4 или 5%, то би значило реално брз развој. За то су неопходне не само веће инвестиције него и ефикаснија јавна управа и боље управљање јавним предузећима. Пре неколико година је рађено истраживање које је показало да би унапређењем ефикасности државних предузећа до нивоа приватних довело до повећања БДП-а за 2% - објаснио је Табак и рекао да се на томе већ ради.

На догађају су представљени и прелиминарни резултати НАЛЕД-овог истраживања сентимента привреде које показује да тек половина привредника очекује раст инвестиција у овој години, док су највећи изазови привреде доступност радне стнаге и инфлација. Привреда истиче да би закони у вези са радом и запошљавањем, оптерећењем зарада, енергетиком, градњом, животном средином, требало први да се нађу на дневном реду нове Владе Србије, али и да је потребно радити на усклађивањима са ЕУ прописима.

- Приватна потрошња, уз враћање инфлације у задати коридор до краја године, повећање зарада и пад каматних стопа у другој половини године ће довести до раста - поручио је Никола Вулетић, извршни директор UniCredit Banka у Србији и додао да цене некретнина сада стагнирају, али да очекује да ће за годину дана и тај сектор привреде наставити да расте.

У прошлој години домаћа али глобална економија је показала велику отпорност, сматра директор Сектора контролинга и рачуноводства Erste Bank Милош Зечевић. Он је навео да монетарна политика коју спроводи Народна банка Србије води ка смањењу инфлације и да би крајем године инфлација могла да падне на око пет процената. Што се кретања еурибора тиче, истакао је да би ова каматна стопа са садашњих око четири одсто, на крају године могла да падне на 2,9 процената.