Сива економија поново прети, потребне нове системске мере

📁 Истраживање ставова грађана о сивој економији у Србији 2023.
📁 Истраживање ставова привреде о сивој економији у Србији 2023.

Иако се услови за пословање у Србији и даље оцењују као претежно добри, убрзање инфлације, више цене и скупљи кредити утицали су да мањи број привредника да позитивну оцену ове године. Очекивано, благо се повећао и број оних којима је теже да покрију порезе и доприносе за запослене, а 17% признаје да део зараде радницима исплаћује на руке. С друге стране, свест грађана о штетности сиве економије наставља да расте, а сваки други запослени спреман је да пријави послодавца због рада на црно.

То су показала најновија истраживања перцепције грађана и привреде о сивој економији, која је, за потребе Националне иницијативе за безготовинско плаћање, спровео Ипсос. Према подацима, највећи део привредника не оправдава рад на црно, а чак две трећине каже да им је еФискализација знатно олакшала пословање.

- Kада је реч о е-фискализацији, то је свакако веома корисна реформа, посебно у контексту смањења сиве економије. Нови систем позитивно доприноси бољој наплати пореза, али за сада не бих излазила са бројкама, јер још увек анализирамо ефекте. Нагласила бих и да порески систем Србије тренутно пролази кроз бројне друге реформе, и ово је једна од области у којој техничку подршку Србији пружају стручњаци ММФ-а – рекла је шефица канцеларије ММФ-а у Србији Јулија Устјугова данас на седници НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију, која је одржана уз подршку иницијативе Бољи начин.

Истраживање је показало да привредници као главне разлоге за пословање у сивој зони виде високо пореско оптерећење зарада и парафискале, а оцењују и да је нелојална конкуренција данас присутнија. Само 34% мисли да нерегистрованих предузећа нема у њиховој делатности, а петина да конкуренција пријављује сав приход. Председник Савеза за фер конкуренцију Зоран Даљевић позвао је зато на успостављање свеобухватног регистра непореских намета, бржи повраћај пдв-а и регулисање флексибилних облика рада.

- У светлу глобалне кризе, имплементација мера новог Програма за сузбијање сиве економије постаје све важнија, како бисмо ојачали капацитете инспекцијских органа, судова и Пореске управе, али и подржали одговорну привреду подстицајним мерама за боље пословање. – наводи Даљевић.

Ове године, три четвртине грађана потврдило је да не оправдава сиву економију, што је више него пре. Подаци указују да је неформално пословање најзаступљеније у грађевинарству, а следе малопродаја и угоститељство, иако 68% грађана наводи да при свакој куповини добије фискални рачун. 

- Влада Србије је 2015. усвојила први Национални програм за сузбијање сиве економије, а реализовано је више од 70% активности. Оваква истраживања су нам зато јако корисна, како бисмо редовно разговарали на ову тему, јер не постоји јединствен начин да се обим сиве економије утврди и морамо стално да пратимо више параметара - истакла је Ана Јовић, секретарка Kоординационог тела за сузбијање сиве економије Владе Србије.

Једну од главних мера у борби са сивом економијом представља раст безготовинских трансакција. У последњих годину дана, скочио је број корисника картица, а број предузећа која имају ПОС терминал порастао је на 56%. С друге стране, три четвртине промета привредници и даље остварују у готовини, а грађани најчешће наводе да им је лакше да плаћају у кешу (45%) или не поседују картице (28%).
- Смањење сиве економије је један од кључних разлога зашто смо покренули Националну иницијативу за безготовинско плаћање. Окосница ове иницијативе је ПОС програм кроз који свим предузетницима, микро и малим предузећима нудимо бесплатну инсталацију и коришћење ПОС уређаја или софтверског решења за онлајн продају уз субвенционисану трговачку накнаду до највише 0,99% у трајању до годину дана – закључио је Златко Миликић, тим лидер пројекта испред ГИЗ-а за Србију, и позвао све заинтересоване бизнисе да се пријаве за ПОС програм и искористе ову субвенцију. 

Национална иницијатива Бољи начин је заједнички пројекат Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH и компанија Masrercard и Visa, који се спроводи под окриљем develoPPP програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ) у сарадњи са НАЛЕДом и Министарством финансија Републике Србије.