Безготовински плаћамо милион и по пута дневно

Увођење најсавременије инфраструктуре у комбинацији са нижим трошковима плаћања имало је позитиван ефекат на раст безготовинских трансакција током 2020. године - најновији подаци Народне банке Србије показују да се у земљи безготовинским путем на дневном нивоу обави више од милион и по плаћања, те да се за куповину на овај начин свакодневно издвоји 1,7 милијарди динара.

Будући да овакав вид плаћања чини да трансакције буду видљиве за пореске органе, за разлику од плаћања готовином, где у случају неиздавања рачуна куповина остаје потпуно неприметна, НАЛЕД сматра да би његова додатна популаризација кроз повећање броја продајних места која прихватају безготовинска средства могла да допринесе смањењу обима сиве економије.

-Осим што се фискална лутрија „Узми рачун и победи“ показала као одличан механизам за јачање свести о сузбијању сиве економије, дала нам је и корисне смернице за даљу промоцију безготовинске културе у Србији. Подаци из последњег циклуса игре показују да је 8% коверата садржало слипове за картична плаћања, што указује да су грађани склони да плаћају безготовински када имају услова за то. Између осталог, то је потврдило и НАЛЕЂово такмичење „Шампиони безготовинског плаћања“, у оквиру којег је инсталирано 400 ПОС терминала у локалним управама широм земље. Зарад интензивније борбе против сиве економије, изградња ПОС инфраструктуре мора бити приоритет, нарочито у малим срединама и мањим радњама где је овај недостатак израженији - каже Јелена Ристић, потпредседница Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а и директорка за тржиште Србије, Црне Горе и БиХ у компанији Mastercard.

НАЛЕД ће и у будућности наставити са сличним промотивним акцијама, а по речима Ристићеве, у плану има и програм за подстицање безготовинског плаћања међу малим и средњим предузећима, како би се потрошачима осигурала слобода избора да куповину обаве картицом, телефоном или готовином.

Потребу за безготовинским плаћањем додатно су наметнуле и рестрикције кретања изазване пандемијом ковиђ19: грађани су чак 14 милиона пута „вадили“ картицу на продајним местима за плаћање путем интернета, при чему је број онлајн куповина скочио за 104% у 2020. у односу на годину пре.

Уз 314 милиона картичних трансакција у вредности од више од 575 милијарди динара, прошле године обављено је још 277 милиона плаћања путем осталих безготовинских инструмената (интернет и мобилно банкарство, трансфер одобрења итд.) у износу од 41 милијарду динара.

Расту плаћања у овом сегменту допринело је увођење инстант плаћања (крајем 2018.), као једног од најсавременијих модела тренутно у свету. У првом кварталу ове године, у односу на први квартал 2019. број трансакција инстант плаћања које су обављали и грађани и привреда већи је седам пута, а вредност тих трансакција порасла је 343%.

Иако ови резултати делују охрабрујуће, не треба заборавити да на продајним местима широм Србије има око 99.300 ПОС терминала, што је више него двоструко мање у односу на европски просек. Поред тога, на многим местима употреба осталих инструмента безготовинског плаћања још увек није доступна и обезбеђивање инфраструктуре треба да буде један од приоритета.