Подршка малим бизнисима да бесплатно уведу безготовинска плаћања и у 2026.
У земљи у којој је кеш, поготово у малим радњама, деценијама био неприкосновен, охрабрује податак да се у претходне две и по године скоро 10.000 предузетника и власника малих бизниса широм Србије пријавило за ПОС програм и искористило субвенције да први пут уведе безготовинско плаћање. Иницијатива „Бољи начин“ и у 2026. планира наставак Програма, а претпријаве су већ почеле.
Идеја је једноставна: оно што даје резултате - треба проширити и унапредити. Сви мали бизниси који у претходних годину дана нису прихватили картична плаћања, а желе да их уведу, могу већ сада да искажу интересовање за субвенције ПОС програма 2.0 преко портала бољинацин.рс. Субвенције ће као и до сада обухватити бесплатну инсталацију и коришћење ПОС терминала, уз додатно снижену трговачку накнаду за Visa и Mastercard картице у трајању до годину дана, без икаквих фиксних трошкова и без обавеза по истеку субвенције.
Дигитална плаћања данас постају стандард и у малим продавницама, пекарама, кафићима, фризерским радњама и мењају правила игре - грађани могу да купују на практичнији и сигурнији начин, предузетници да прошире пословање, стекну купце и увећају приходе, а држава добија подршку у борби против сиве економије и даљем развоју дигитализације јавне управе и мале привреде.
У протеклих 10 година Србија је направила значајан искорак у развоју безготовинских плаћања, која су уз друге мере из Националног програма за сузбијање сиве економије допринела да се обим нелегалног пословања смањи са 29% на 21% БДП-а. Захваљујући томе, милијарде евра враћене су из нелегалних токова у буџет.
Међутим, по обиму дигиталних трансакција, које су достигле скоро 95 милијарди евра, Србија још није достигла земље Средње и Источне Европе. Код нас је тај ниво око 12%, у тим државама око 16-17%, а на нивоу целе ЕУ 19%.
– Анализе спроведене у оквиру Иницијативе „Бољи начин“ показују да даљи развој безготовинских плаћања и достизање европског просека може да смањи сиву економију за додатних 2,4% БДП и да донесе додатних 500 милиона евра прихода држави. Али, да би грађани увек и свуда могли да плаћају безготовински, потребно је подржати мале бизнисе да имају ПОС, односно да прихватају картице и ИПС – истиче Душан Васиљевић, директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у.
За мале бизнисе је посебно важно то што увођење ПОС-ова било у физичким или онлајн продавницама доноси могућности за додатне приходе и ширење тржишта – што потврђују досадашњи резултати ПОС програма.
– Програм Бољи начин показао је и до сада изузетну успешност - преко ПОС терминала уведених кроз програм остварено је више од 118 милиона евра промета, а чак 94% корисника субвенције наводи да им је увођење безготовинских плаћања унапредило пословање. Највеће интересовање показали су управо мали бизниси из сектора трговине, смештаја и исхране, прерађивачке индустрије и различитих услужних делатности што јасно показује да безготовинско плаћање није само тренд, већ реална потреба која доноси раст, већу видљивост и веће поверење купаца – објашњава Ана Драшковић, потпредседница и генерална директорка компаније Visa за Југоисточну Европу.
То значи да су трговци препознали не само лакшу и сигурнију наплату, већ и реалну корист од увођења дигиталног плаћања. У претходном циклусу ПОС програма који је трајао до 5. децембра, за терминале су највише били заинтересовани мали бизниси из Шумадија и Западна Србија, затим Војводина, а онда и Београд.
С друге стране, потрошачи као корисници безготовинског плаћања, сматрају да би било корисно да се оно уведе најпре на пијацама и у фризерским и козметичким салонима, затим за плаћање услуга мајстора, као и плаћање такси и накнада на шалтерима институција.
– Купац данас у радњу улази са телефоном у руци, а не са новчаником, и могућност плаћања картицом све чешће утиче на његову одлуку да ли ће куповину завршити на том месту. Зато ПОС програми нису само вид финансијске подршке, већ и стратешко улагање у конкурентност малих и средњих предузећа. Да су се бесконтактна плаћања снажно развила на нашем тржишту и да доносе корист целом друштву потврђују и резултати нашег MasterIndex истраживања 2025, према којима је бесконтактно плаћање најпрепознатљивија функционалност међу 61 одсто корисника, док потрошачи истовремено поручују да би картице користили још чешће када би ПОС терминали били доступнији - од пијаца и киоска до такси возила и локалних сервиса. Подаци такође показују да дигитални алати постају саставни део пословања, јер их половина предузећа већ користи или препознаје њихову вредност, што јасно указује да је дигитална инфраструктура данас основ савременог финансијског управљања и предуслов даљег раста – изјавила је Јелена Сретеновић, потпредседница и директорка компаније Mastercard за тржишта Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
Истраживања су показала да скоро 80% грађана и привреде сматра да нема оправдања за нелегално пословање, а јачању свести о значају борбе против сиве економије умногоме је допринела и државна наградна игра „Узми рачун и победи“, у коју су уз подршку Иницијативе „Бољи начин“ укључена и безготовинска плаћања.
– Наградна игра је прави пример како држава може да јача пореску културу и финансијску писменост у друштву, и да подстакне грађане да увек узимају фискалне рачуне и користе различите видове безготовинских плаћања. Данас све више људи жели да плаћа картицама или путем мобилног телефона, а ПОС Програм је ту да подржи мале радње и институције да уведу ту могућност. И земље у региону су препознале ПОС програм као добар механизам, па је тако Албанија увела сличне субвенције, а посебно нам је драго што се Босна и Херцеговина прикључује Иницијативи „Бољи начин“ – истиче Златко Миликић, саветник девелоППП програма у ГИЗ-у.
Иницијатива „Бољи начин“ је заједнички пројекат Немачке развојне сарадње (GIZ) и компанија Mastercard и Visa, који се спроводи под окриљем develoPPP програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ) у сарадњи са НАЛЕД-ом и Министарством финансија Србије. ПОС програм су до данас подржале AIK, Banka Intesa, Erste, HalkBank, NLB Komercijalna, OTP, PaySpot, ProCredit, Raiffeisen и UniCredit и четири добављала ПОС терминала - PayTen, Mellon, Unipos и Zeta System, а у будућности очекујемо да се Програму прикључе и добављачи паметних фискалних каса.
