Отворене пријаве за бесплатан ПОС за мале привреднике и институције

Смањење обима пословања у сивој зони међу регистрованом привредом са  садашњих 11,7 на 10% БДП-а до 2025. један је од главних циљева новог Програма за сузбијање сиве економије, који је данас представљен јавности. Стратешки документ предвиђа и смањење броја радника на црно за 20% и повећање броја новооснованих предузетничких радњи и фирми на више од 50.000 годишње.

Програм обухвата 23 мере и готово 120 активности, подељене у три области – јачање капацитета инспекцијских органа и прекршајних судова, даље унапређење ефикасности Пореске управе, као и подстицаје за одговорну привреду. Намера је да се унапреди откривање и санкционисање рада у сивој зони и да се проценат осуђујућих пресуда повећа са 40 на 60%, а да се удео неправилности које откривају инспектори ПУ смањи са 48 на 35%.

Када је реч о стварању подстицајних услова за пословање, у плану је даље смањење пореског оптерећења плата и решавање проблема парафискала, а међу кључним мерама је и стимулисање безготовинских плаћања чији пораст на ниво земаља централне и источне Европе би могао донети додатних 700 милиона евра у буџет годишње. У том циљу Национална иницијатива за безготовинска плаћања данас је лансирала ПОС програм. Сви предузетници, микро и мала предузећа и јавне институције који желе да омогуће плаћања путем платних картица, мобилних новчаника или инстант плаћања могу да се пријаве и бесплатно добију инсталацију и коришћење уређаја за своје радње или онлајн продају, уз трговачку накнаду до највише 0,99%, у трајању до годину дана.

- Истраживање НАЛЕД-а показало је да је у претходних пет година сива економија смањена за три процентна поена. То је велики корак унапред, али и велика обавеза да наставимо тим путем. Увели смо системска решења као што су еФактуре, еФискализација и еПорези и оваквим транспарентним системима боримо се против сиве економије. Велика захвалност иде и на томе што данас представљамо добру иницијативу за мала и средња предузећа као што је ПОС програм који ће додатно подстаћи смањење сиве зоне - изјавио је потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали на В националној конференцији о сивој економији који су заједно организовали Министарство финансија и Национална иницијатива за безготовинска плаћања.

Потпредседница Управног одбора НАЛЕД-а Станка Пејановић истакла је да студије Националне иницијативе указују на пад сиве економије између два и три посто БДП-а у протеклих пет година, што је важан резултат, уз прелазак више од 200.000 непријављених радника у легалне токове, као и раст пореских прихода за око осам милијарди евра. Ипак, обим сиве економије и даље је веома висок и потребно је наставити системски и координисано да приступамо решавању овог изазова.

- Дигитализацију видимо као кључ у даљој борби са нелојалном конкуренцијом. Два стуба те борбе су еФактуре и еФискализација, која ће обезбедити висок ниво транспарентности финансијских трансакција, а трећи су безготовинска плаћања која ће ту транспарентност подићи на још виши ниво - додала је Пејановић.

Амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад истакла је важност борбе против сиве економије и додала да безготовинско плаћање доприноси свеобухватном праћењу и транспарентности као и смањењу парафискалног оптерећења грађана и привреде.

- Ово је значајна прекретница за Владу Србије и прихватање правне тековине ЕУ. Важно је да се настави са реализацијом Програма за сузбијање сиве економије и да се ускоро успостави механизам унутрашње контроле и буџетске инспекције – закључила је Конрад.

Вицегувернерка Народне банке Србије Драгана Станић истакла је да ће даље активности ове институције на сузбијању сиве економије бити здрав начин развоја тржиста и увођење прилагођених сервиса, повећање конкуренције на тржишту и смањивање трошкова који ће безготовинска плаћања учинити приступачнијим.

Регистрован први трговац за учешће у ПОС програму

Почетак ПОС програма обележен је регистрацијом првог трговца. Љубица Шишовић испред ланца трафика Cordoba+, пријавила се како би у три објекта купцима понудила могућност картичног или инстант плаћања.  

Директорка за тржишта Србије, Црне Горе и БиХ у компанији Mastercard Јелена Ристић истакла је да су први пут на идеји развоја конкурентности и модернизације платног тржишта уједињени и јавни и приватни сектор што доста говори о значају читаве иницијативе. Узор за покретање ПОС програма била је иницијатива Cashless Poland, која је на сличан начин повећала број трговаца у Пољској који прихватају безготовинска плаћања чак 2,5 пута.

- Кроз ПОС програм с једне стране градимо прихватну инфраструктуру у складу са европским стандардом, а с друге јачамо отворено и слободно тржиште на којем сваки грађанин има могућност да се одлучи да плати оном платном методом која њему лично одговара у датом тренутку - нагласила је Ристић.

Генерални директор компаније Visa за југоисточну Европу Владимир Ђорђевић нагласио је да кроз овај пројекат, који је резултат јавног и приватног партнерства, желимо да подржимо даљи раст локалне привреде и то кроз развој безготовинског плаћања и укључивање свих појединаца и организација у токове дигиталне економије. Програмом је планирано да до 2025. буде опремљено 25.000 продајних места широм Србије.

- Заинтересовани привредници могу да се пријаве у једној од девет банака учесница програма или путем сајта www.boljinacin.rs. Позивам све мале трговце да погледају услове, пријаве се и искористе предности ПОС програма за унапређење свог пословања – рекао је Ђорђевић.

Услов за учешће је да нису прихватали безготовинска плаћања у протеклих годину дана. Након истека бенефицираног периода не постоје додатне обавезе, а уређаје или софтвере је могуће надаље користити по условима који се договоре са банком. Програм су засад подржали Aik, Banca Intesa, Erste banka, Halkbanka, NLB Komercijalna banka, OTP banka, Procredit banka, Raiffeisen, Unicredit и Payten, а на догађају је поново упућен позив читавом финансијском сектору да се придружи у обезбеђивању субвенција за мале трговце.

ПОС програм је део Националне иницијативе за безготовинска плаћања „Бољи начин“ који су покренули Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), Mastercard и Visa, у сарадњи с НАЛЕД-ом и Министарством финансија, под окриљем develoPPP програма немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој.

Обим сиве економије у Србији

У процесу израде новог Програма за сузбијање сиве економије, Национална иницијатива за безготовинска плаћања припремила је две студије о обиму пословања у сивој зони.

Прва студија, спроведена по анкетном методу показала је да је сива економија у протеклих пет година пала са 14,9 на 11,7% БДП-а међу регистрованим привредницима и да кроз активности у сивој зони годишње обрну око 6,5 милијарди евра.

Студија спроведена по монетарном методу, која обухвата и нерегистровану привреду, такође је показала тренд пада сиве економије са 22,2 на 20,1% БДП-а, што говори да регистрована и нерегистрована предузећа у сивој зони годишње заједно прометују готово 11 милијарди евра.