Како домаћи бизниси могу да освоје онлајн купце и изађу на страна тржишта
Грађани Србије све више купују путем интернета, али домаћа мала предузећа и даље се суочавају с изазовима у привлачењу и задржавању купаца, као и у ширењу на страна тржишта. О томе се разговарало на панелу „Онлајн куповина и глобално тржиште: конкурентност Србије у дигиталној економији“, одржаном у оквиру конференције Међународна економска позиција Србије – 2026.
Шеф јединице за истраживање и аналитику у НАЛЕД-у Михаило Гајић указао је на то да неповерење купаца у онлајн плаћање и даље представља једну од препрека за развој е-трговине. То посебно ограничава мале трговце, који се теже надмећу с великим платформама у погледу доступности производа и квалитета корисничког искуства. Као један од начина за олакшавање куповине из иностранства, Гајић је издвојио мишљење Народне банке Србије којим је омогућено да страни купци домаћу робу плаћају у страној валути, за шта се НАЛЕД залагао. Овиме се уклања једна од препрека при плаћању и домаћи производи постају приступачнији купцима на међународном тржишту.
– Потребно је и прилагодити инфраструктуру за онлајн плаћања, како би цео тај процес био заокружен. Сматрамо и да би праг од 1.000 евра за олакшану процедуру код прилива из иностранства требало повећати или укинути, јер смо од његовог увођења имали релативно високу инфлацију – рекао је Гајић.
Најновији резултати добијени у оквиру Иницијативе за безготовинско плаћање „Бољи начин 2.0“ показују да се услови за онлајн плаћање у Србији мењају на боље. Изменама Закона о платним услугама прецизније су уређена плаћања на даљину и ојачани су безбедност трансакција и заштита корисника, укључујући обавезу обавештавања о преварама. Истовремено, од маја 2026. Србија је и оперативно део јединственог европског платног простора (СЕПА), чиме су знатно смањене накнаде за прекогранична плаћања.
Домаћим фирмама то отвара лакши пут до купаца из иностранства. Сигурнија и једноставнија плаћања важан су темељ поверења, које је, како показују налази истраживачица Института економских наука, један од најбитнијих фактора за одлуку да ли ће куповати путем интернета.
Виша научна сарадница Департмана за дигиталну економију овог Института, др Милена Лазић, навела је да интернет у Србији користи 94 одсто грађана, од чега 62 одсто купује онлајн, а број домаћих интернет продавница прелази преко 6.000.
Научна сарадница др Марија Антонијевић рекла је да у прилог неповерењу купаца сведочи податак да половина онлајн купаца и даље плаћа готовином. Промена навика се десила током пандемије, током које је, према речима научне сараднице др Ђине Ивановић, 26 одсто онлајн купаца први пут куповало на интернету.
Да ли ће купац заиста обавити куповину зависи од тога како процењује ризик, истакла је виша научна сарадница др Јелена Крстић, због чега услови куповине, испоруке и права потрошача морају бити јасни од самог почетка.
Душан Ковачевић, в.д. руководиоца за искуство испоруке и аналитику у Ананасу, истакао је да се лојалност купаца гради кроз цело искуство куповине, почевши од цене и избора производа, преко плаћања и испоруке, до корисничке подршке и повраћаја робе. Као кључне факторе навео је комфор, поверење и брзину испоруке, али подсетио да се искуство потрошача ту не завршава.
Домаће фирме своју предност могу да искористе и ван граница Србије:
– Истраживање ОЕЦД-а о томе како предузећа са локалног прелазе на регионално тржиште показује да су за малу привреду прва на реду тржишта земаља у окружењу. Културолошка блискост и сличност навика купаца чине их одскочном даском за даљи излазак на европско и глобално тржиште, а да би до тога дошло, малу привреду је потребно више повезивати и снажније подржати у интернационализацији, на чему ми већ активно радимо – закључио је Михаило Гајић.
Панел дискусија је одржана уз подршку пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања (ЕСГ) за унапређење конкурентности“, који финансира Шведска, а спроводи НАЛЕД.
